MEDIJSKI MRAK

Kada sam bila mala čula sam nekoga kako kaže da na svetu postoje tri velike zavisti: alkohol, cigarete i vlast. Rekli su mi, takođe, da se od prve dve čovek može izlečiti, od treće nikako. Vlast je najteži porok. Zarad nje se ubija, zarad nje se gine, zarad nje se lako gubi ljudski lik. Ljudi na nju gledaju kao na duha iz Aladinove lampe, koji služi svakoj budali koja ga drži, koja će ispuniti sve afinitete. Teško je odreći se vlasti, jer je teško odreći se moći. Kada taština jednom prostruji kroz vene, tu povratka nema. Kada jednom dobijete moć kontrolisanja, zauvek ostajete njen rob.

Kada bih vam rekla da živimo u zemlji gde je novinarima (znate, BUDNO OKO koje motri na nepravilnosti u državi) dozvoljeno da pišu samo što gospodi sa čarobnom lampom u rukama odgovara? Kada bih vam rekla, da je moguće iscenirati ubistvo i to preneti širokoj narodnoj masi, da možete osuditi nekoga ko nije bio ni na mestu zločina, samo zato što tako odgovara vrhu, zato što je vrh tako naredio i tako mora da bude i samo zato što su mediji bili pod pritiskom vlasti da to tako serviraju? Da li ste znali da je cenzura, medijska, gora nego za vreme onih godina kada se ratovalo? Ej, tada je postojala druga strana medalje.
Želite da znate razliku? Jedina i glavna prednost je što se novinarima sada „SAMO“ preti, ne ubijaju se...TOLIKO. Svako ko pokuša da bilo šta obelodani, dobija policijsku pratnju. Svi im se podsmevaju, svi ih preziru, svi ih u mislima sklanjaju, ali svi ih se boje. I da, to je glavni problem ovde, strah...

Znate, mediji treba da teže slobodi govora, profesionalizmu u novinarstvu, pluralnosti izvora...Naišli ste na paradokse, zar ne? Mi imamo medijski javni servis koji je u stanju da pusti i pušta po hiljadu puta jednu te istu seriju, a NE ŽELI da pusti dokumentarni film „Težina lanaca“ Borisa Malagurskog koji govori kako smo opkoljeni, stegnuti političkim i ekonomskim lancima, film koji prikazuje ekonomske razloge raspada bivše SFRJ, film koji iznosi i one loše strane EU (neverovatno, i EU ima loše strane, samo što, za divno čudo NISMO INFORMISANI O NJIMA!)...Naravno da sada kada „želimo“ ulazak u EU, da mediji moraju da prikriju sve što ne odgovara. Film koji se puštao u bioskopima širom Amerike, Kanade, Evrope, ovde ne sme da bude pušten ni na jednoj televiziji sa nacionalnom frekvencijom. Zašto? Pa, tako je naređeno. Možete li da zamislite, da se u 21. veku, u zemlji koja želi da bude EVROPSKA iznosi sve na videlo osim istine i pravde, ili to bude rečno upola?

Ja sam samo kap u moru, samo jedan glas koji se čuje od milion ostalih. Valjda zato što imam sedamnaest godina, verujem da može da bude bolje. Ne postoji stariji koji se nije nasmejao mom entuzijazmu i koji mi nije predočio da će se vremenom, smanjiti. Čak i planiram da budem novinar, nezavistan, koji ne krije istinu iiiii koji planira da ostane u  životu, da. Ne vidim više poentu u pukom pričanju...Redno je da se nešto preuzme, jer pravda u Srbiji svakog dana izvršava samoubistvo, zahvaljujući neprofesoinalnosti i nemanju savesti.

Neko će reći da samo pljujem, a da ništa ne nudim kao rešenje. Izađite iz okova straha. Ja svoj doprinos u pobedi za pravdu dajem, ma koliko mali bio Kada bi svako od nas uradio toliko, promene bi bile primetne, verujte mi.... Za dvadeset godina više će nas razočarati ono što nismo uradili i kukaćemo za šansama koje nismo iskoristili. Pa, razikujmo.
Ravestitimo se!

                                                                               Nataša Elenkov III-2